Fadileti i koristi vjerovanja u Allahovo određenje

        
        1. Zadovoljstvo, ubjeđenje i naknada.

Allah dž.š., kaže: „Nijedna se nesreća ne desi bez Allahove dozvole!“ (el-Tegabun, 11.) 

Abdullah b. Abbas r.a., kaže: „Allah dž.š., propiše, putem kada’a i kadra.“ 

Allah dž.š., kaže: „Ko u Allaha vjeruje, srce će mu uputiti!“ (el-Tegabun, 11.) 

Hafiz Ibnu Kesir rhm., kaže: „Koga snađe nekakva nedaća pa bude svjestan toga da se ta nedaća ne dešava osim uz Allahovo dž.š., određenje i sprovedbu, pa osabura, strpi se i nagradu iščekuje i predadne se Allahovoj dž.š., presudi – Allah će mu srce uputiti i naknadiće mu ono što ga je od dunjaluka mimoišlo – uputom u srcu i jakim ubjeđenjem, a kadkada će mu i povratiti ono što mu je uzeo ili će mu dati nešto što je vrijednije i bolje od toga.“ 

Ibnu Abbas r.a., kaže: „Srce će mu uputiti jekinu/ubjeđenju, pa će biti svjestan toga da ono što ga je snašlo nije ga moglo zaobići, a ono što ga je mašilo nije ga moglo snaći!“ 

Alkame rhm., kaže: „U pitanju je čovjek kojeg snađe izvjesna nedaća pa bude svjestan toga de je ona od Allaha dž.š.!“ 

        2. Čišćenje od grijeha.

Poslanik s.a.w.s., kaže: „Vjernika neće spopasti bol, niti umor, niti bolest, niti tuga, niti bilo kakva briga, a da mu Allah dž.š., zbog toga ne oprosti neke grijehe!“ (Muttefekun ‘alejh) 

        3. Davanje velike nagrade. 

Allah dž.š., kaže: „Mi ćemo vas dovoditi u iskušenje malo sa strahom i gladovanjem, i time što ćete gubiti imanja i živote, i ljetine, a ti obraduj izdržljive, one koji, kada ih kakva nevolja zadesi, samo kažu: “Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti!” Njih čeka oprost od Gospodara njihova i milost; oni su na Pravome putu!“ (el-Bekara, 155-157.) 

        4. Bogatstvo duše. 

Poslanik s.a.w.s., je rekao: „Budi zadovoljan s onim što ti je Allah dao bićeš najbogatiji čovjek!“ (Hasen. Ahmed, Tirmizi.) Na drugom mjestu, Poslanik s.a.w.s., kaže: „Nije bogatstvo u novcu, već je bogatstvo u duši!“ (Muttefekun ‘alejh). Svjedoci smo tome da velik broj onih koji imaju imetka i novca nisu zadovoljni svojim stanjem – čime bivaju siromašni u duši, za razliku od onoga koji ima malo imetka, a bude zadovoljan onim što mu je Allah dž.š., dao, nakon truda i rada – nosi bogatstvo u svojoj duši. 

        5. Niti se prekomjerno raduje niti se prekomjerno žalosti.

Allah dž.š., kaže: „Nema nevolje koja zadesi Zemlju i vas, a koja nije, prije nego što je damo, zapisana u Knjizi – to je Allahu, uistinu, veoma lahko – da ne biste tugovali za onim što vam je promaklo, a i da se ne biste previše radovali onome što vam On dade. Allah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.“ (el-Hadid, 22,23.) Hafiz Ibnu Kesir rhm., kaže: „Nemojte se oholiti nad ostalim svijetom s onim čime vas je Allah dž.š., darovao, jer vi to niste zaradili, već vam je Allah dž.š., to dodijelio, i s time vas opskrbio, stoga nemojte Allahove blagodati i ni’imete zloupotrebljavati.“ Ikrimeh rhm., je rekao: „Svaka osoba ili se raduje ili tuguje, ali vi napravite od radosti šukr i zahvalu, a od tuge sabur i strpljenje!“ (Pogledaj: Tefsir Ibnu Kesir, 4/314.) 

        6. Hrabrost i smjelost.

Osoba koja vjeruje u Allahovo određenje – kada’ i kader, je hrabra i ne plaši se nikog osim Allaha dž.š.. Takva osoba zna da je trenutak njene smrti određen, i zna da ono što ga je mašilo – nije ga moglo nikako snaći, i da za svakom poteškoćom slijedi olakšanje! 

        7. Neplašenje od ljudi. 

Poslanik s.a.w.s., kaže: „Znaj, da kada bi ti se svijet pokupio da ti neku korist pribavi ne bi ti je mogao pribaviti više od onoga što ti je Allah zapisao, i da ti se čitav svijet iskupi da ti kakvu štetu nanese ne bi ti je mogli nanijeti više od onoga što ti je Allah zapisao; pera su podignuta, i stranice su se osušile!“ (Hasen sahih, Sunen Tirmizi) 

        8. Neimanje straha od smrti

Aliji r.a., se pripisuju sljedeći stihovi: 

 Od koja dva dana da bježim i da se plašim 

 Od dana određenog ili dana neodređenog?

 Ne plašim se dana koji mi nije određen

 A od određenog dana mi ne pomaže čuvanje!  

        9. Neosjećanje kajanja za ono što nas je mašilo.

Poslanik s.a.w.s., kaže: „Jak vjernik je bolji i draži Allahu dž.š., od slabog vjernika, ali je u obojici dobro. Čuvaj ono za čim si u potrebi, traži pomoći od Allaha, i nemoj očajavati! Ako te nešto pogodi nemo reći: „Da sam učinio to i to“ – već reci: Allah je tako odredio, i On radi šta hoće. Doista ono „da sam“ otvara vrata šejtanu!“ (Sahihu Muslim) 

        10. Znaj da hajr i dobro leži u onome što je Allah dž.š., odabrao i odredio! 

Ako se neki musliman rani ili posječe na ruku npr., neka zahvali Allahu dž.š., na tome što mu se nije slomila, a ako mu se slomi neka se zahvali Allahu dž.š., na tome što mu se nije otkinula, ili što nije povrijedio ili slomio kičmu – što je mnogo gore. 

Jedan čovjek trgovac je čekao avion radi odlaska na put zbog trgovine, ali u tom vaktu mu’ezzin prouči ezan za namaz, i on ode klanjati. Kada je završio s namazom – avion mu je uzletio. Sjede žalostan i tužan zbog toga što mu je avion otišao, ali je ubrzo za tim čuo da se taj avion zapalio u vazduhu! Učinio je sedždu zahvalnosti Allahu dž.š., zbog toga što je ostao čitav i zdrav, i što je zbog namaza zakasnio na avion. Tada se sjetio Allahovih dž.š., riječi: „Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo po vas. Allah zna, a vi ne znate!“ (el-Bekara, 216.) 

Na svakom muslimanu je obaveza da vjeruje da se dobro i zlo dešava samo uz Allahovo dž.š., određenje, znanje i volju, ali činjenje dobra ili zla se dešava od čovjeka uz njegov odabir i želju. Uzimanje u obzir Allahovih dž.š., naredbi i zabrana je obaveza svakog čovjeka. Čovjeku nije dozvoljeno da griješi prema Allahu dž.š., i da kaže: „Ovo mi je Allah zapisao/odredio!?“ Allah dž.š., je slao poslanike, i objavljivao im knjige, kako bi ljudima pojasnili put sreće i spasa i put nesreće i propasti. Allah dž.š., je pored toga, čovjeka počastio razumom i inteligencijom, i upozano ga sa zabludama i razboritošću putem. 

Allah dž.š., kaže: „Mi mu na Pravi put ukazujemo, a njegovo je da li će zahvalan ili nezahvalan biti!“ (el-Dehr, 3.) 

Ako čovjek ostavi namaz i ne klanja, i npr. pije alkohol – zaslužio je kaznu zbog toga što je protuslovio Allahovoj naredbi i zabrani, i tada se je u potrebi za pokajanjem i tevbom. Pravdanje sudbinom mu neće biti od koristi u ovim pitanjima! Sudbina/kader se može upotrijebiti kao dokaz onda kada čovjeka snađe izvjesna nepogoda i nesreća, kada će on znati da je ona izravno od Allaha dž.š., što će propratiti razilukom i zadovoljstvom spram Allahovog kada’a i kadera.

Allah dž.š., kaže: „Nema nevolje koja zadesi Zemlju i vas, a koja nije, prije nego što je damo, zapisana u Knjizi – to je Allahu, uistinu, veoma lahko & da ne biste tugovali za onim što vam je promaklo, a i da se ne biste previše radovali onome što vam On dade. Allah ne voli nikakve razmetljivce, hvalisavce.“ (el-Hadid, 22,23.) 

Šejh Muhammed b. Džemil Zejno

Pogledaj: Medžmu’atu Resa’il, 1/136.. 

Prijevod s arapskog jezika: Sead ef. Jasavić, prof.fikha